1.Права у социјалној заштити
Социјална заштита је дјелатност од општег интереса којом се пружа помоћ лицима када се нађу у стању социјалне потребе и предузимају потребне мјере ради спречавања настајања и отклањања посљедица таквог стања. Стање социјалне потребе је стање у којем је лицу неопходна помоћ ради савладавања социјалних и других тешкоћа и стварања услова за задовољавање основних животних потреба. Права утврђена у социјалној заштити, реализују се новчаним давањима, социјалним услугама и другим мјерама које се пружају појединцу, члановима породице или породици у цјелини. Права су лична и не могу се преносити на друга лица. Права из социјалне заштите припадају лицима која испуњавају прописане услове без обзира на разлике у раси, боји коже, полу, језику, политичком, националном и вјерском опредјељењу, социјалном и економском поријеклу, мјесту рођења, инвалидности или било којем другом статусу.
- новчана помоћ,
- додатак за помоћ и његу другог лица,
- подршка у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју,
- смјештај у установу,
- збрињавање у хранитељску породицу,
- помоћ и њега у кући,
- дневно збрињавање,
- једнократна новчана помоћ,
- савјетовање.
4.Послови из области Породичног закона
Породичним законом уређују се породично правни односи између брачних супружника, родитеља и дјеце, усвојиоца и усвојеника, стараоца и штићеника и односи између сродника у брачној, ванбрачној или усвојеничкој породици, те поступци надлежних органа у вези са породичним односима и старатељством. Послови из области Породичног закона су:
- брак и престанак брака,
- односи родитеља и дјеце,
- старатељство,
- усвојење,
- издржавање.
